Šljunak i bačena ponika.
Šatra ispod koje se nalazio lokalni luna park je prazna. Samo ostareli šepajući brka vlasnik, mašine i ja. Žetone trošim do 10 a onda čekam da me pošalje po burek/doručak da dobijem/užickam još par komada.
Galaktika, hvataljke i Fliper sa četiri štipaljke. Ja sam mali, i jedva igram. Četvrti razred. Lupam sa strane i tiltujem. Nemam meru. Nerviram se.
...
Sačulatac. Hodnik. Levo od nas Dubrovnik. Još levlje radio Beograd. Sreda noć. Igramo Fliper u tekile. Jose cuervo. Ko izgubi plaća turu. Neša, ja i jedan lokalni. Kidamo. Ne zna se ko je bolji... I ko je pijaniji. Te noći sam završio sa tekilom za čitav život. Odvalio sam se i odvalio sam fliper. Sa četiri ručice.
...
Posle prvog meseca na Veganluk celovitoj biljnoj ishrani, počinje peckanje. U mozgu i u mišićima. Shvatam da imam više snage, da sam brži. A opet strpljiviji.
Osećam intezivnije. Prštim.
I liturgija je upečatljiva. Odskačem i posle 45 minuta se smirim.
Plačem.
I ne treba mi puno sna.
I pogled mi je bistar.
I mozak radi brže.
.... A nisam na drogama.
Kao da sam naiskap popio tri bokala sa Entvoša i počinjem ponovo da rastem.
....
Suština dobre partije flipera je u usklađenosti štipaljki. Svaka mora da je razradjena i svaka ima svoju funkciju.
Slično je i sa emotivnim, fizičkim, psihičkim i duhovnim odrastanjem. Ako postoji balans i ako rastemo istom brzinom na svim poljima, velika je verovatnoća da ćemo ostvariti maksimum sa „vremenom koje nam je dato na zemlji“.
„Svi prosečni se trude da budu najbolji, a samo najbolji uspevaju da budu prosečni“ otprilike je ovako govorio pokojni Patrijarh Pavle.
I taj prosek je zen. Čist hedonizam. Jer hedonizam to i jeste. Uživanje u umerenosti. U proseku i prosečnosti.
Ono što se meni dešava na CBI je znak da telesno počinje da stiže ostale kategorije. A CBI terapija (jer to doista i jeste terapija) je toliko intezivna i invazivna jer pokreće rad hormona i brzo čišćenje.
Nasilno uspostavlja red u organizmu, jer nije moglo drugačije. Sva su upozorenja pročitana i svi minuti odbrojani. I kad nećeš milom brale, onda mora drugačije.
Posle mesec dana, ukus se istanča, a organizam izbacuje otrove automatski. Ne da na sebe.
Kako sam do toga došao?
Unošenjem superfoodova u kombinaciji sa čajevima i uz dobro osmišljene obroke, sila svemira deluje. Hteo-ne hteo. Neko će je nazvati Bog, neko će reći priroda, a neko će ćutati i neće verovati šta ga je snašlo.
Pored mene je sin koji ulazi u pubertet, pa mi je lakše da ukapiram šta se dešava. Jer su nam, na neki čudan način, potrebe, promene i reakcije slične. Transformacija. Work in progress...
I šta sad sa tim?
Ništa specijalno. Samo da razumem.
Da prihvatim da hrana nije samo ono što unosim usput. I da celovita bilja ishrana utiče na karakter bića. Od korena pa do grančice. Da je ishrana umetnost uklapanja i pogonsko gorivo za sve ostalo.
I da ako ne znam, pitam nekog ko zna bolje. I da učim.
I da budem srećan što sam našao svog pastira (pastiricu zapravo) za ovu kategoriju života. Za ovo ostrvo.
Jer ako hoćete da igrate igru koja se zove ŽIVOT kako treba, moraju sve štipaljke da budu podmazane. Inače... TILTUJETE. Pre ili kasnije.
p.s. Hvala J.R.R. Tolkien na večitoj inspiraciji
p.p.s. Srećan početak posta
