Jedno je kad si na biljnoj ishrani, drugo kad si vegan, a sasvim treće kad si na CBI (celovitoj biljnoj ishrani). Ovaj termin je u Srbiju donela i odomaćila Nevena Veselinović aka Veganluk, koja godinama pomaže osobama sa komplikovanim bolestima i problemima. Od hašimota, preko lenjih creva, multipla skleroze, lošeg varenja, do nekih koje ovde neću ni da spominjem.
CBI je kompleksan zahvat nad telom i umom, za to spremne, osobe i podrazumeva:
- Reset (čišćenje) organizma uz pomoć detoks sokića
- Osvežavanje i osnažavanje krvotoka i probavnog trakta uz pomoć jutarnjih smutića i kaša
- Ulivanje snage i koncentracije u telo i mozak uz pomoć, naizgled jednostavnih, ali vrlo kompleksnih obroka
- Sijaset mešavina čajeva koji rešavaju vidljive i nevidljive probleme i uspstavljaju harmoniju organizma
- I na kraju miks superfood-ova (biljnih suplemenata u prahu) koji imaju pojedinačni uticaj na hormone, koncentraciju, svesnost, creva, imunitet, varenje, libido... ali čija je tajna zapravo u sinergetskom delovanju.
I to je zapravo suština ovog programa. Sve nabrojano, kada se koristi odvojeno, radi na jedan način. Ali ukoliko angažujete majstora, kao što je Nevena, koji će uraditi dobru anamnezu i ukoliko mu dospustite da vas opravi, imaćete osećaj da ste se podmladili bar deset godina. Možda i više.
...
Dugo sam odlagao početak CBI. Prvo je bila korona, pa nedostatak vremena i novca...a zapravo je u pitanju bila LENJOST. Dok jednog dana nisam završio na VMA u sitnim satima, sa stomakom koji je pred eksplozijom. I gle, svi razlozi za odlaganje su nestali, jer su i bili nerealni. Vremena uvek ima a CBI je jeftinija od tzv. redovne ishrane, samo ako se dobro organizuješ.
CBI me zatekla na godišnjem odmoru i proputovanju po Srbiji, tako da je izazov bio veći. Obzirom da sam bio sa sinom i značaj je bio veći. Jer sam imao priliku da sopstvenim primerom pokažem da su promene moguće, samo ako si disciplinovan i uporan. I zaista, mislim da su poruke ovog tipa, koje ostavljamo deci u nasleđe, mnogo važnije i bitnije od materijalne zaostavštine. Iskreno, verovatno me to i držalo u početku. Dobar trip, da radim nešto dobro ne samo za sebe.
...
Zeznuto je kad se krene sa čorbicama i salatom pa na sokiće, jer sam navikao da žderem (stalno nešto grickam). Ali posle dovoljno puta ponovljenog pitanja: Da li si zaista gladan, ili ti se ždere, sam shvatio da mi se ždere...
Stomak se ispumpavao, mozak se resetovao, višak je izlazio, a nove navike su zauzimale svoje mesto:
- Dve litre vode dnevno (iskreno, još uvek ne uspevam svaki dan...nije ni malo jednostavno)
- Nema kafe
- Nema alkohola
- Nema slatkiša
Mislio sam da će ovo poslednje biti najteže, ali... iznenadjenje. Uopšte se nisam namučio. Ukapirao sam da unosim dovoljno šećera sa smutićima i da organizam nema dodatnih potreba. Osim...ako neću da žderem.
Prosto izgleda neverovatno da se može živeti samo od sokića, ali može. Da se razumemo: To nisu neki tamo sokići, to su specijalno kreirane hladno ceđene mešavine voća, povrća i superfood-a, uskladjene sa dnevnim zahtevima organizma. Tj. prepodne je sokić sa zlatnom makom, ne može biti uveče.. i sl.
.... Uskoro nastavak...
