Razgovor sa Tamarom Sedmak Golubović je vožnja. Ona fina. Između Subotice i Beograda, sa ručkom na Paliću. Sa dobrom brzinom, Springstinom na zvučnicima, suncem u retrovizoru i sa prijatnih prolećnih 25 stepeni.
Ruka je na prozoru.
... I nasmejan si jer je život lep...
Pričamo @djumbirsuperfoodbar, oazi biljne i super hrane. Jedinom mogućem mestu za intervju iz tri dela sa suvlasnicom kompanije Just superior koja na tržište donosi peruansku maku, ašvagandu, spirulinu, hlorelu, kakao...
Scena 1.
Bege vege festival. Dimitrije (Tamarin partner u kompaniji) i Vedran (vlasnik Biomarketa) su se zapričali, Tamara priča sa mušterijom, a nova mušterija čeka da bude uslužena. Tamara prstom lagano kucka po štandu. Dimitrije prekida i okreće se ka mušteriji...
Koliko je komplikovano napraviti dobro izbalansirani muško-ženski odnos u uspešnoj kompaniji?
Paaaa, nije lako. Po meni, ako se neke stvari prirodno ne poklope, onda je previše energije potrebno za dobro partnerstvo. A ako stvari prorade, onda to može lepo da funkcioniše.
Ali kao i u svakom odnosu, treba biti pažljiv. Privatna firma je kao dete. Ljudi moraju da budu svesni, i da budu sličnih razmišljanja, stalno pažljivi u tom odnosu, da znaju prednosti i mane jedno drugog i da poštuju te mane, nedostatke, ali i vrline, i da se to kombinuje kako treba.
Dobro je da se partneri razlikuju i da se upotpunjuju. Po meni je to najvažnije kao i da imaju razumevanja za različitosti.
Da li taj odnos može da se razvija?
Ako opstaje, onda mora. Ako ne ide nadgradnja i ako ne ide u rast onda će verovatno da pukne. Ali tako je za sve u životu. Ili će da raste i da se razvija, ili će da ode. Tako je i u prirodi i u životu i u odnosima. Ništa ne stoji.
Kad smo već kod razvoja i rasta, hajde da probamo da nabrojimo desetak stvari koje, srpski proizvođač/uzgajivač u najavi, mora da ispuni, kako bi opstao na tržištu zdrave hrane? I koje ga zamke čekaju?
Mi sa uzgajivačima imamo puno iskustva, jer je politika naše kompanije da direktno radimo sa njima. Organska hrana je nov pojam kod nas. I raste dosta brzo i to je super, ali zaostajemo sa ostatkom Evrope i Amerike što se tiče edukacije i svesnosti. Čak se pokazuje da kupci u Srbiji nedovoljno razlikuju „prirodnu“ od „organske“ hrane što su potpuno različiti pojmovi. Pojedine kompanije kod svojih proizvoda stavljaju prefiks „bio“ jer su prirodni, ali to nije organik.
Postoje organizacije koje pružaju podršku početnicima u proizvodnji, ali uzgajivač mora da se baš bavi time. Poljoprivrednici, obično, ne vole administraciju, ne vole pravila i ne barataju baš sa „modernim“ načinom poslovanja (sertifikati, dokazi, prijave za olakšice). Problem je jer informacija o tome da postoje servisi za pomoć (npr Serbia organica...) i ne dolaze do njih.
Čak i kad neko uspe sve da organizuje, cena zna da bude nekonkurentna do te mere, da se više isplati da nešto uvezemo iz Evrope. Mi to ne radimo i trudimo se da ispratimo domaće proizvođače, ali pri razgovoru sa jednim od njih smo shvatili da se nije ni potrudio da nabavi ponude od više dobavljača za dozvoljena sredstva za prskanje organskih proizvoda, već je poslušao preporuku „prijatelja“ koji mu je rekao da „taj i taj“ može da mu nabavi „to i to“ i da to tako treba. Ispostavilo se da je to bilo jako skupo za njega, a što je uticalo i na krajnju cenu proizvoda.
Čini mi se da oni uzgajanje rade sjajno, ali da se u finansijski i administrativni aspekt teško uklapaju.
Kakav uticaj na to o čemu pričaš, ima sve veći povratak edukovanih ljudi iz oblasti ekonomije, IT-a, na selo i njihovo okretanje poljoprivredi?
Imamo naznake te migracije. I to je super. Baš smo skoro nabavljali domaće jagode od osoba koje imaju takvu priču. Jer dobijanje organskog sertifikata je skupo i komplikovano. I često imamo slučaj gde se gazdinstva odlučuju, na osnovu poverenja kojeg su izgradile prema kupcima (ne prskaju proizvode, vode računa o proizvodnji...), da prodaju eko (domaće) proizvode a ne organske. I tu imaju računicu.
Ali mi ne možemo da prodajemo takve proizvode, jer mi radimo samo sa organski sertifikovanim proizvođačima.
Ali utiska sam da sve ide na bolje, i postoji sve više organizacija koje nude pomoć oko sertifikacije, administracije... I svest o važnosti organske proizvodnje se širi. I postaje sve popularnije.
Šta je sa kontinuitetom u kvalitetu?
Nažalost i tu su veliki problemi. Mada, gledajući iskustva po svetu, shvatili smo da je tu potrebna samo drugačija organizacija kod naših proizvođača organske hrane. Slažem se da se tu ulaže veliki trud, i veliko je fizičko opterećenje i proizvođači često odustaju. Npr sredstva kojima se organski proizvodi tretiraju se stavljaju jednom dnevno, dok se za slične efekte sredstva kod neorganske proizvodnje stavljaju jednom u šest meseci.
Usled loše organizacije, proizvođač trči na sve strane, umesto da zaposli nekog ko će to raditi. I onda, na kraju odustaje. Naravno, ovo je jedan dobavljač sa kojim smo imali takvo iskustvo. Postoje dobavljači koji vrlo lepo funkcionišu.
Da rezimiramo. Ukoliko neko želi da se bavi organskom poljoprivredom i da ima kontikuitet u kvalitetu, neophodno je da poseduje i organizacione alate (sposobnosti).
Baš tako. A može da ima i nekoga ko ga prati u tim stvarima. Npr supruga/partner. Neko ko će kreirati i finansijski plan.
Mali privrednik je napravio proizvod. Vreme je da ga plasira. Kako će to rešiti na tržištu Srbije?
Zavisi od kulture i cene. Uzmimo za primer žitarice. One imaju najveći plasman. Organske su skuplje od konvencionalnih ali ne dramatično, tako da mogu fino da se plasiraju. Tu dominira kompanija Naše dobro koja radi za Srbiju ali većinu proizvodnje izvozi. Isto je i sa organskim medom. Nažalost, samo smo jednom od proizvođača dobili određenu količinu meda, jer on sve izvozi. Razlog: U inostranstvu dobija mnogo višu cenu nego što može da postigne u Srbiji. Inače, najbolji med na svetu koji sam ja probala.
Sa druge strane ima još firmi koje se bave na dobar način žitaricama. Npr. firma koja radi odlične proizvode od spelte. Ali, nažalost, taj čovek se nije bavio marketingom na odgovarajući način i to prosto ne ide. On se odlučio da sam sve radi.
Ima opcija u kojoj neko samo proizvodi, a prepusti firmi kao što je naša da se bavi marketingom i plasmanom, tj kreiranju tražnje. Jer to je nama osnovni biznis: Da nalazimo plantažere u celom svetu, otkupljujemo sirovinu, pakujemo robu i kreiramo tražnju.
Posle svih godina, zaključili smo da je mnogo da neko uzgaja biljku i da je pakuje i prodaje. Jednostavno, to je suviše veliko opterećenje. Jer ne može toliko stvari da se pokrije.
Pretpostavljam da imate odnose sa firmama koji traju i duže od 5 godina?
Sa malo njih, ali imamo.
To znači da ste vi odlična polazna tačka, za nekoga ko hoće u Srbiji da uzgaja organsku kulturu? Tj, neko dodje kod Vas I kaže: ja ne mogu/ne želim da se bavim marketingom, papirima, administracijom… Ja želim samo da gajim. Hajde da se nadjemo I da vidimo šta je najpametnije I za mene i za vas pa da krenemo.
Upravo tako.
Šta je tvoja crvena linija? Ispod čega ne ideš kada su proizvodi u pitanju? Organsko, zar ne? Vaš slogan je: Iznad organskog.
Nama je prvi stepenik organski sertifikat. Ono što ljudi ne shvataju u Srbiji je da sertifikacione kuće vrlo ozbiljno rade svoj posao. I nema muljanja. Sve se kontroliše. Kada se uvozi roba, svi pesticidi se testiraju. Ako jedan pesticid izadje iz granica koje su trenutno 0,01, onda proizvod „pada“ na analizama i ne može da prođe kao organski. Narednih godina će sve da bude još strožije, što nama u potpunosti odgovara.
Posle toga dolazi niz faktora koji utiču na dalji tok priče. Mi se svakom tom biljkom/kulturom bavimo jako ozbiljno i detaljno i onda znamo koja je najkvalitetnija moguća i šta je potrebno da sadrži od nutrijenata da bi bila najbliža onoj koja je IZVORNO KORIŠĆENA. Jer biljke su prepoznate kao lekovite pre mnogo godina, zahvaljujući tome što su rasle na posebnim podnebljima, bile posebnih sorti i posebno su obrađivane. I kako je čovečanstvo raslo, razvijalo se, tako su i kulture krenule da se gaje kako mogu, gde mogu i gde uspevaju.
Organski sertifikat dokazuje da biljka nije prskana i da nema pesticida, ali ne govori ništa o njenim biološki aktivnim komponentama. Jedna biljka koja nativno uspeva i raste u jednom delu sveta, čak i u jednom delu zemlje, ako je posejete negde drugde, ona će izrasti i imaće taj izgled i miris i ukus i makronutrijente. Ali biološki aktivne komponente od kojih najviše zavise zdravstveni benefiti će imati u vrlo različitoj meri i koncentraciiji.
Za istraživanja se koriste biljke koje su posejane gde treba i koje su uzgojene kako treba. Kakao je super primer. Sa afričkim kakaom i hibridnim sortama su baš upropastili tu biljku. Hrana Bogova ga još zovu. Ali to nije ovaj kakao prah koji nam se nudi. Čak ni organski. Jer kakao ne treba da ima kadmijuma i ne treba da bude alkalizovan. Biološki aktivne komponente u ogromnoj meri zavise od podneblja, sorte i od načina obrade. I sasvim je drugačiji efekat na zdravlje kada se uzme organski kakao prah koji je IZVORNO UZGOJEN nego bilo koji organski kakao prah.
Vi izvozite u Bosnu, Makedoniju... S obzirom na kvalitet sirovina, da li dolazite u poziciju da izvezete na tržište EU?
Jako je teško da zemlje Evropske Unije uvezu gotove proizvode iz Srbije. Jer oni uzimaju sirovinu, pakuju i daju im sami dodatu vrednost. Ne pada im napamet da Srbiji daju dodatu vrednost. Osim kad je nešto naše, autentično, u pitanju. Kao što je npr liofilizovano voće, koje se jako dobro izvozi, a opet za srpske prilike je prilično skupo.
Sa druge strane, moraju da rade dodatne analize za sve proizvedeno u Srbiji. Za razliku od proizvoda iz bilo koje zemlje koja pripada EU, za koje ne moraju da rade nikakvu analizu. Može biti da bi uzeli kekse i slične proizvode koje mi pravimo, ali pod njihovim brendom. Ali mi volimo naš brend i još uvek ne bismo da izvozimo proizvode na takav način.
....... Drugi deo intervjua, uskoro
8 stvari koje treba da uradite ukoliko želite da se bavite organskom proizvodnjom:
1. Shvatiti za čime je potražnja na tržištu
2. Kreirati poslovno - finansijski plan
3. Izučiti i pokrenuti proizvodnju
4. Ustanoviti ko je konkurencija
5. Organizovati administraciju
6. Dostići kontinuitet u kvalitetu
7. Osmisliti plasman
8. Osmisliti marketing i ambalažu
