Prolog
Priprema za intervju.
Lnkdn..ništa. Inst...ništa. Fb...ništa. Google...ajmo gooogle.........Ništa
Znam da ova žena postoji....
Kako nigde ništa!?
....
Ona je zmaj. Ona je vlasnik 46 prodavnica i veleprodaje i vegan. Iz Velike plane. Ona je pravoslavac. „Ona radi u rudniku i život joj nije lak“. Ali je srećna i tu sreću je spremna da podeli. Ona je Danijela Dimić.
...I počinje tako što se ja „vadim“ jer sam dobio „pivski“ stomak...
Ja sa mužem pričam stalno... Znači nije problem popiti pivo, uopšte nije problem, ali pitanje je količine. Pivo nije dobro, posebno za vas muškarce. Izaziva kandidu tj. pomaže da dodje do oboljenja kandide. E sad, ja to pričam, pričam, pričam, pričam, dokle već mogu.
- Ja popijem pivo ili vince, ali sam sebi napravio neki ritam tako da kad sad dodje post onda... (vadim se i dalje)
Post je počeo i post je post.
- Tako je... od 18.06. do 12.07. (ne odustajem od vadjenja). Jeste, nego ja sam generalno ,,naduvan“ od hrane pošto su mi creva malo zeznuta i onda sam i čitavu priču o ishrani krenuo zbog nadimanja i tako dalje. Tako da se ja mesec dana, naduvam, naduvam, pa se onda izduvavam... (Hahaha)
Pa pređite na sirovu jedno vreme.
- Ja sam bukvalno 90% vremena na sirovoj, nego sam jeo usput i to sve i sada me, evo ovakvog. Videćete za sat, dva da sam splasnuo. Tako da nisam sa kilažom ja nešto, prosto se zadrži tečnost i sve... (Neverovatno, i dalje se vadim).
...
- Znate šta bih ja voleo da Vi meni ispričate?
Samo izvolite...
- Kako vi kao neko ko sa jedne strane vodi firmu sa 46 marketa i bavite se hranom i svaki dan ste u ,,klinču“ sa sastancima... funkcionišete tako a vegan ste... I kako to izgleda? Vi dođete u kafanu, a oni naručili pečenje. Šta Vi uzimate? Salate? Kako to sve funkcioniše? Meni je to super, ali kako kroz to prolazite, to mi je mnogo zanimljivo...
Teorija je jedno, praksa je drugo, pa da vidimo kako praksa funkcioniše. Primer je najbolji primer, što bi se reklo. To što će neko da pojede za stolom i to kako će neko da se ponaša, to nije moje iskušenje. To apsolutno nema nikakve veze sa mnom. To meni ne predstavlja problem. Ja svoj pravac imam i svoj put. I meni je važno da ja sa svog puta ne skrenem zbog sebe, ali nemam nikakav problem da budem među ljudima koji rade sve suprotno. To je meni super, ja volim kad smo različiti. Lepota je u različitosti.
- Sjajno. I u Srbiji je to komplikovano, pogotovo u Velikoj Plani...
To sam ja naučila da radim pre 22, 23 godine. Kada tek nije bilo priče o tome. Sada barem Đoković to radi. I hvala mu na tome.
Ja to ljudima nemam potrebu da objašnjavam uopšte. Danas je svaku informaciju moguće proveriti za par sekundi, pa izvolite. Nije sporno uopšte, ali ja znam kakav sam problem imala kada sam krenula u sve to, danas je to lakše i jednostavnije poprilično, a to mi „govori“ da interesovanje postoji u smislu većih konzumenata ovakvog načina ishrane.
- Pre 20 i nešto godina...
E sad Vi vidite pre 20 i nešto godina kako je to izgledalo gde vama ljudi iz vašeg okruženja govore da to nije zdravo i da ne bi trebali tako da se hranite.
Zapravo gde meni moj otac vrlo otvoreno kaže da me takav način života vodi u bolest. Važno je da napomenem da je moj otac po struci gradjevinac, ne lekar, ali znamo da svaki roditelj svom detetu misli najbolje pa se u skladu sa tim i ponaša i govori.
Često je znao da me pita da li redovno odlazim na kontrole krvi kod doktora, da li se osećam dobro, i još mnogo takvih pitanja... je bilo upućeno meni, a sve zbog toga sto se ne hranim kao većina populacije. U mom slučaju važi sledeće: Vreme je najbolji pokazatelj za sve pa i za ovu situaciju, potrebno je biti strpljiv i za dobro i za loše.
- Prolaze godine. Vi ste zdravi. Ne razboljevate se. Vaš način života i ishrane daje rezultate. I koja je ideja da ljudi i dalje pričaju istu priču? Kao i pre 20 godina? Imate energije. Potpuno ste zdravi. Držite veliku firmu… I opet niste dobri!!! Kako to? A oni se raspadaju… Bože me oprosti.
Nisi dobro. To što radiš nije dobro. To se sad ne vidi, ali videćeš ti kad prodje neko vreme… To je izjava!
- Da da. Ali prošlo je 20 godina….
Sa druge strane, ima ljudi koji su meni bliski i odrasli smo zajedno i privatno i poslovno… I oni su se navikli već. Ja sam za njih redovna “pojava”. I kad sednemo, svako ima svoj režim. Ja salatu, oni svoje... I meni je to super. Lepota je u različitosti.
Jer moj stav je da o tome ne pričam sa ljudima. Ne pričam im nikad: “Ej nemoj to da jedeš, to ti nije dobro”. To nisam ja. To nije deo mene. Ja se tako ne ponašam.
- Ne držite predavanja
Ne. Nikada. Nikada. Nikada.
- Znaju vegani/veganke da budu malo naporni…
Ali nije to zbog veganstva. To je deo ličnosti. To je deo karaktera. I da su 100% na sunčevoj svetlosti, oni bi opet držali predavanje. Zato što su to takvi ljudi. Ne govorim ništa loše o takvoj kategoriji. Takvih ljudi ima. Sve ti hoćeš da objasniš, da podeliš…Da je tvoje najbolje i sl. Meni je to fenomenalno.
Ja o ishrani nikad ne pričam. Baš kad me neko pita... Pa onda.
I nikada nikome ne govorim “To ti je dobro ili loše”. Jer ono što je nekome lek, drugome je otrov.
Ja samo znam za sebe. Da nisam prešla na ovu vrstu hrane, na biljnu ishranu, da bi imala veliki problem. I psihički I fizički. I psihosomatski.
I sećam kad sam počinjala, da mi je bilo jako teško da dodjem do informacija i da se pripremim za ulazak u sve ovo. Lagala bih kada bih rekla: “Ja sam sve proučila i pročitala pet knjiga…”
Ne. ja sam samo jedno jutro ustala i rekla: “Ti od danas više ne jedeš slatkiše, meso i mlečne proizvode. To je verovatno slično kao kad je Sokrat legao u kadu, pa mu prelilo i rekao “Eureka”. To je za mene bilo na nivou otkrića. I to nije moja pamet!!! To stvarno nije moja pamet. Jer stvari nam se u životu dešavaju kad je vreme i kad je potrebno. Ali to ne zato što smo mi pametni, nego zato što je za nas dobro. I glavno je da prepoznaš taj osećaj. Da imaš intuiciju.
- U intervjuu sa Petrom, direktorom firme Biokoncept, koji je istovremeno i pesnik, na jako lep način objašnjavamo vezu izmedju kreiranja pesama i kreiranja proizvoda. I zapravo priča o vrlo sličnoj stvari koju vi spominjete. Kad dodješ do nekog nivoa, ti se samo probudiš, sedneš i zapišeš recept. To se njemu dešavalo X puta. Probudi se i napiše recept ili pesmu. Isto tako. Kao što ste vi. Ustali i rekli.
Ja sam samo to prepoznala. Verovatno je to moja sreća.
- Nešto Vas samo vuče na tu stranu.
Inače… Evo baš juče smo bili u restoranu, a ja nisam gladna. Super restoran... A ja na stolu grilovano povrće. Jer meni treba nešto da održim razgovor za stolom, dok drugi ljudi jedu. Razumete me… A ni to ne bi naručila. Jer nisam osetila potrebu. Nisam gladna…
Kažem konobaru: “Grilovano povrće”
A on će: “Samo to?”
A ja kažem: “Samo”....
... Kako kreira život? Kako ne odustaje? Kako je sve jednostavno.... U sledećem nastavku
