Najviše me privukao inovativni koncept.
Nema podilaženja zakonu masovne potrošnje. Nema „ovo je slično onome“. Ima tvrdo kuvan luk i kinoa u kombinaciji!!! Zvuči čudno, a ukus kida...
Jer, u jednom momentu će se pojaviti Vege MC. Tj. već se lagano pojavljuje. I vege KFC. Sve će majstori da urade, samo da ostanu u profitu i da nastave da vrte svoju priču.
CBI (Celovita biljna ishrana) ima drugačije korene, drugačiju filozofiju. Otklon od standarda. Otpor prema „globalizmu“ a osnov u tradiciji.
CBI je avangarda.
Nisi ni za jedne ni za druge. Ni za leve ni za desne. Svoj si. I pičiš svoju priču.
....
Pošto sam kuvam, bilo mi je lakše da se organizujem u početku. Ali se sve svodi na isto. Treba ti dobar sokovnik, secko, dve šerpe, dobre činije za transport, 10 ak kašika i mnooogo tegli.
Meni je sve u teglama. I napravljeni čajevi, i začini, i žitarice... Lake su za transport (vrlo bitno jer CBI je i na odmoru i na poslovnom putu), a ako su ti na oku, možeš vrlo brzo da shvatiš šta ti nedostaje.
U nabavke idem jednom u tri dana, jer sam skapirao da me nedeljna kupovina opterećuje i povrće mi propada. A ja se užasavam bacanja hrane. Ujutru proverim tegle, provirim u frižider, prelistam Nevenin fajl i vidim šta me čeka u sledeća tri dana. Pa polako...
Naravno, na početku sam kupio sve odjednom, ali posle dva meseca, lagano se dopunjujem i kombinujem.
Najteže mi je bilo da preokrenem jutarnji ritam.
Trip je bio: Ustajanje, tibetanci, tuširanje, doručak neki namaz, kafa, blejanje u mob... pa lagano dalje.
I gde ja sad da udenem 45 minuta kuvanja/pripreme svaki dan? Ranije sam kuvao subotom, za sve dane. I to je trajalo nekih 4 do 5 sati.
Kafa i blejanje u mob su prvi izleteli. Počeo sam da ustajem malko ranije i voila... Posle mesec dana sam stekao novu rutinu koju ne bi menjao ni zašta. Odlična je fora da ti se mozak razmrda oko 5.30 sa pripremom klope za predstojeći dan. Kakav dobitak! A sa druge strane, dobio sam i subotu.
I kad posle kažu: Skupa je ta biljna ishrana...
Važi majstore. Koliko sati kuvaš dnevno? Koliko trošiš za nabavku? Koliko energije gubiš na varenju? Koliko novca trošiš na medikamente koji će ti pomoći sa posledicama takve ishrane? Probitoci, sode bikarbone, antibiotici.. a da ne pričam o trajnijem oštećenju delova organizma. Državnim lekarima i privatnim lekarima. Pa čekanje na preglede...
Pa ti sad podvuci crtu. Saberi izgubljene radne sate, lekove, neprospavane noći i loše odluke donešene usled istih i kaži mi gde smo!
Što se mene tiče, matematika je jasna. CBI se isplati višestruko. Ne samo zdravstveno nego i logistički, logički i organizaciono.
....
Posle dva meseca počeo sam da "vrdam", što bi rekla Nevena. A ja u stvari eksprimentišem sada kada mi je organizam čist. I mogu da vidim šta mi tačno smeta i u kojoj količini. Shvatio sam da od orašastih mogu badem i vrlo malo lešnika. Kikiriki ćao. Shvatio sam da može dva piva, više je problem. Ne u glavi, nego sa stomakom. I shvatio sam da je vino ok. Može. Vikendom, naravno.
Ali najtužnije ili najtragičnije je što sam shvatio je da su mi creva usled godina unošenja različitog kiselog materijala potpuno otišla u ... I da će mi trebati vremena i vremena dok sve ne vratim u normalu. Ostaje mi da se nadam da ću posle 4 ture sokića (godinu dana od danas) i konstantnog pridržavanja programa, biti mnogo bliže rešenju.
Kad smo već kod priče o cenama i isplatljivosti... Majstore, sve mora da se plati. Pa i kiseo život. Ali, bolje pre nego kasnije. Jer, ubi kamata...
I trebalo mi je malo da to svarim. Da skapiram da CBI nije čarobni štapić i da posle dva meseca programa, mogu da nastavim da divljam. Da se vratim starom...
...
Nema staro. Samo novo. Samo promena.
