Narodna imena: Srčanik, gencijana, košutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet.
Lincura je višegodišnja biljka koja u zemlji razvija vrlo debeo, prstenasto izbrazdan rizom, iz kojeg se grana mesnato, debelo, do 1m dugačko korenje. Tek posle pete godine razvije se uspravna, nerazgranata stabljika visoka do 1,5 metara. Listovi na stabljici su naspramni, sedeći, izduženo jajasti, do 15 cm dugački, po rubu celi sa paralelnim nervima. U pazuhu listova, na gornjem delu stabljike, nalaze se grupe cvetova žute boje. Cveta u toku leta. Raste na planinskim pašnjacima i livadama i među grmljem.
Za lek se u jesen ili rano proleće sakuplja koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatičan.
Primena:
Ubraja se u najbolja sredstva za lečenje želuca. Pospešuje probavu, otklanja pritisak u želucu, mučninu, napade nesvestice. Pridonosi poboljšanju sastava krvi i povećanju broja crvenih i belih krvnih zrnaca. Koristi se protiv groznice, kašlja, astme,kod hronične začepljenosti, za lečenje rana i drugih ozleda.
Recepti:
- Čaj:
Kafenu kašiku usitnjene lincure preliti sa 1litar hladne vode. Ostaviti da stoji 10 sati uz češće mućkanje. Čaj procediti i piti tri puta dnevno po jednu šolju pre jela.
- Tinktura:
10g lincure preliti sa 100ml 70% etanola.
