Majčina dušica (Thymus serpyllum), 100g

Narodna imena:
Timijan livadski, majkina dušica, popovac, materka, tamjanika, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina dušica, materka.

Majčina dušica je trajna 20 - 30 cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo - zelene listiće sa kratkim peteljkama. Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa. Raste na sunčanim brežuljcima i padinama, na posnim rubovima šuma i često, na malim livadskim mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, pa se zato dobro drži na kamenitim površinama i planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobađa mnogo toplote.

Primena:
Upotrebljava se, pre svega, kao lek za lečenje organa za varenje, ređe i organa za disanje. Majčina dušica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv dečjih glista. Preporučuje se kod grčeva u želucu i u materici, kao i kod menstrualnih bolova i kod epileptičnih napada.

Recepti

- Čaj:
Puna mala kašika popari se sa četvrt litre provrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

- Kupka:
Za potpunu kupku potrebno je 200 g majčine dušice.

- Tinktura od majčine dušice:
Na podnevnom suncu ubranim cvastima rastresito napuniti jednu bocu do grlića, preliti rakijom od žita ili od voća, jačine 38-40%, i ostaviti na suncu 14 dana.

- Ulje od majčine dušice:
Na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude viši za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela.

- Jastuče:
Biljke staviti u jastuče i zašiti otvor.

- Sirup od majčine dušice:
Cvetove i stabljike ubrane na suncu ovlaženim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljke i nerafinisanog šećera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje. Pri ceđenju šećerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tečnost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suvišna voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previše redak ni previše gust. Da bi se postigla odgovarajuća gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.