Seme crnog kima je tamno, tanko, srpastog oblika. Koristi se vekovima unazad na Srednjem istoku, Mediteranu i Indiji kao začin ili medicinska biljaka.
Semenke crnog kima sadrže preko 100 hemijskih jedinjenja, a glavni aktivni sastojak je nigelon. Sadrži i timokinon, beta-sitosterol, mirinsku kiselinu, palmitinsku kiselinu, palmitooleinsku kiselinu, oleinsku kiselinu, stearinsku kiselinu, linolensku kiselinu, arahidonsku kiselinu, proteine, vitamine B1, B2, B3, folnu kiselinu, kalcijum, gvožđe, bakar, cink i fosfor.
Upotreba semenki crnog kima je posebno bila odomaćena u starom Egiptu. Prilikom ispitivanja Tutankamonove grobnice, nađena je i bočica ulja crnog kima, verovatno su verovali da će mu biti potreban u zagrobnom životu. Lekari egipatskih faraona koristili su te semenke nakon obilnih gozbi da smire poremećene stomake. Koristili su su ih i za lečenje glavobolja, zubobolje, prehlada i infekcija.
U narodnoj medicini se najviše koristi za lečenje bolesti respiratornog sistema (astma, bronhitis, prehlade). Takođe, ova biljka deluje povoljno i u slučaju reumatskih tegoba.
Ulje semenki crnog kima pomaže da se smire nervi, ublaže bolovi usred crevnih grčeva, podstiče proizvodnju urina, poboljšava varenje i pomaže da se niveliše krvni pritisaka.
