Novosti
26.05.2024.

Globalizacija i zdrava hrana deo 1

Kako iskoristiti globalizaciju?

U šta verujemo? Da li smo dobro informisani?  Da li je izvor informisanja pouzdan?

Na ova tri pitanja, danas, nijedan stanovnik zemaljske kugle ne može da da pošten odgovor. Jer sa jedne strane imamo vaspitanje, navike i odrastanje koje su nas dovele tu gde jesmo, sa druge uvid u sopstveno funkcionisanje (koje zna da ne bude sjajno), a sa treće imamo ideju o našim o mogućnostima.

Svako malo pored nas protrči nasmejani pedesetogodišnjak, a o fenomenalnim fit-ženama u petoj deceniji neću ni da trošim reči. Vidimo da neki ljudi rade sve više, da im je mozak sve bolji, a sa druge strane, sve više je blagih srčanih na fudbalu. I kao da se svet rascepljuje između onih koji su uhvatili cajtgajst i onih koji ne znaju šta ih snašlo. A ja stojim između i pokušavam da se ne odreknem starog, a opet bi novo. Pečenje kod Nade i Tome, ali i da radim 12 sati. Pivo sa ortacima, ali i basket sa klincima u kraju. Fakultet u pedesetoj, ali i privatni posao. Pa da li to može?

Da bi došli do odgovora, i shvatili da li možemo uopšte da dosegnemo to na šta se ložimo moramo da krenemo od onoga na šta radimo. Od pogonskog goriva tj. od ishrane. Jer da bi postali/ostali bistri u glavi, te spremni stići i uteći i na strašnom mestu postojati, potrebno je da dobijemo početni impuls. Početno saznanje da je nešto moguće. I zapravo, najlakše je krenuti od ishrane jer su tu stvari egzaktne, dokazive i brzo osećamo efekte promena bi trebalo da podrazumevaju efekte globalizacije, tj. spoj tradicionalnog i modernog.

Posledice loše ishrane

U Srbiji se godišnje otvori oko 280 000 bolovanja a prosečan broj radnih dana provednih na istom je 37. Radnik u Srbiji efektivno radi četiri i po sata a najčešće bolesti su upravo one koje posledica loše ishrane: srce i krvni sudovi, tumor, dijabetes... Pored toga, imamo i oko 400 000 obolelih od celijakije a onih kojima smeta gluten i duplo više.

Više je nego jasno da ukoliko želimo da hrabro zakoračimo ka boljem promišljanju i većem fokusu, prvo se moramo okrenuti zdravijem pogonu organizma. Pre svega kvalitetnijim namirnicama, moćnijem kombinovanju istih i razumevanjem i usvajanjem tzv. tradicionalne ishrane i medicine koja je preživela vekove i pokazala se kao delotvorna. Jer pšenica je zatrovana (odatle toliko cejilakije), želudac ne može više dobro da obrađuje procesuiranu hranu, a meso u prodavnicama je postalo sačuvaj Bože. Prepuno antibiotika i ko zna čega.

U želji da proizvod postane jeftiniji, industrija poseže za brzim i kusim rešenjima. Prskanje, aditivi, emulgatori… Zakoni i normativi se preko noći, uz pomoć lobista, menjaju, te se prirodno nameće pitanje: Il to ta globalizacija?

WTF is Globalizacija?

„Globalizacija nije jedan proces, to je niz neujednačenih, protivrečnih procesa koji se tiču politike, kulture, ekonomije i tehnologije sa najvećim uticajem inovacija na polju sistema komunikacije. Ona nije tek ideologija zagovornika slobodnog tržišta. Globalizacija, ili mondijalizacija, obećava novo, «globalno kosmopolitsko društvo». Ona najavljuje strukturalne promene na planetarnom nivou, koje se ispoljavaju na svim nivoima ljudskog bitka, a mi (savremenici) nalazimo se u temporalnom središtu transformacije. Ona nas nepovratno menja – «menja samo tkanje naših života», a promene na mikro i makro planu su podjednako korenite i važne“, kaže Gidens i dodaje: „Globalizacija teži formiranju «globalnog društva», namećući rešavanje svetskih problema na globalnom nivou, ali vrši i pritiske u korist lokalne autonomije. Decentralizacija je jedna od njenih posledica. Policentrična distribucija moći na međunarodnom planu je primetna kroz jačanje geopolitičkog uticaja Japana, Kine, Južne Koreje, Rusije i Evropske Unije, što Gidens uzima kao dokaz da politička dominacija SAD nije apsolutna. S druge strane, «lokalni nacionalizmi» su «odgovor» na gubitak važnosti država-nacija, pokušaj ponovnog osmišljavanja nacionalnih identiteta, jer stari geopolitički oblici postaju kočnice u globalizovanom svetu“.

U skladu sa navedenim možemo izdvojiti sledeće faktore koji presudno utiču na globalizaciju:

- Eksplozija globalnih komunikacija

- Integracija svetske ekonomije

- Porast međunarodnih i regionalnih mehanizama vladavine

- Transnacionalne korporacije

- Elektronska ekonomija

- Međuvladine i nevladine organizacije

- Kao i mnoge političke faktore: Pad komunizma, razvoj liberalne ekonomije, uspon Kine...

Transnacionalne korporacije

Dakle, neka tamo industrija mesa razumela je i iskoristila deo alata globalizacije (logistika, cena) i plasirala antibiotik-meso na tržište na kojem je bitnija cena od kvaliteta.

Koje su to neke tamo industrije i koliko je njihovo učešće u proizvodnji i plasmanu hrane? Da li su domaće industrije deo tih svetskih lanaca ili samo skidaju fore?

Sačuvano u omiljne
Zdravija higijena 1111111112204
Tonik za snažnu dehidrataciju i toniranje kože lica.
Motivišuće
Kreativno
Prilagođeno uzrastu
1.090,00 RSD
Sačuvano u omiljne
Superfood 1111111112194
Smoti pa uspi vitamine i minerale gde god da si
Motivišuće
Kreativno
Prilagođeno uzrastu
1.999,00 RSD
Sačuvano u omiljne
Superfood 1111111112193
Smoti pa uspi vitamine i minerale gde god da si
Motivišuće
Kreativno
Prilagođeno uzrastu
1.999,00 RSD
Sačuvano u omiljne
Hleb pecivo i testenine 1111111111844
Čika Perin ovseni je blagosloveni.
Motivišuće
Kreativno
Prilagođeno uzrastu
200,00 RSD

Slični članci

17.
Jun.
2024.
Novosti
Eritritol je iz prirode izolovana zamena za šećer koja je po izgledu i ukusu vrlo slična šećeru (30% manje sladak od šećera). Nalazi se ...
17.
Jun.
2024.
Novosti
Pomaže kod kod prehlada i začepljenja sinusa. Ali definitivno je najbolji kod alergija
09.
Jun.
2024.
Novosti
Da li ste znali da je bebina koža 3 puta tanja i delikatnija od naše? Nema karakteristike i funkcionalnost kože odraslih. Veoma je podložan infekcijam...