Kurkuma se često naziva “kraljicom začina” zbog svojih benefita na zdravlje i ljudski organizam. Dobija se od korena biljke Curcuma Longa. Ima specifičnu jarko narandžastu boju.
Veruje se da redovnom konzumacijom, najčešće u ishrani i napicima, utiče antiupalno, ima pozitivno dejstvo za zglobove, zatim kao lek za prostatu, visok pritisak, kurkuma se koristi i protiv raka, depresije, koristi se i za imunitet, za kožu, ali i mršavljenje.
Otkrijte u tekstu detaljno sve karakteristike kurkume, benefite ali i da li postoje određene kontraindikacije i ograničenja u korišćenju.
Kurkuma predstavlja osušen i samleven koren biljke Curcuma Longa. Indijski je začin jarke narandžaste boje, poznata kao indijski šafran. Ukus začina je specifičan, blago ljut i gorak, opor, i po malo podseća na đumbir. Ishrana u kojoj se često koristi pirinač je sjajna podloga za korišćenje ovog začina, s obzirom da se uz ovim jelima daje odličnu aromu.
Postoje dve dominantne sorte – Madras i Alleppey. Alleppey sorta sadrži značajno veći procenat kurkumina i esencijalnih ulja, koji su ključni za zdravstvene efekte. Ima predivnu jarko narandžastu boju (koju mu daje visok sadržaj ovih bioaktivnih komponenti), intenzivniji ukus i miris od prosečne organske kurkume. Podseća na aromu sveže kurkume, sa pomalo zemljanom aromom i iznenađujuće nežnim gorkim notama limuna i mente.
Tekstura je „masnija“ zbog većeg sadržaja sastojka po kom je začin i dobio ime, kao i zbog većeg sadržaja blagotvornih esencijalnih ulja.
Nedavne studije su pokazale da je taksonomija autentične kurkume – Curcuma Longa problematična. Intenzivna studija herbarijskog materijala, poređenje različitih opisa vrste C. Longa u Indiji i drugim delovima Azije, jasno pokazuju da se ime C. Longa nepotvrđeno primenjuje na brojne sorte, koje se lako mogu pomešati sa pravom kurkumom, jer s njom dele velike sličnosti.
Za sada se samo primerci iz južne Indije mogu sa sigurnošću identifikovati kao C. Longa. Razvoj, interspecifične varijacije, pa čak i identitet drugih vrsta i uzgajivača u drugim delovima sveta još uvek moraju biti utvrđeni i potvrđeni. Pokazalo se da različite vrste koje se trenutno koriste i prodaju u drugim delovima Azije, ustvari pripadaju fizički sličnim sortama, sa preklapajućim lokalnim imenima.
Zašto je bolja kurkuma koja se koristi u prahu, od suplemenata?
Kada je nauka otkrila neverovatno moćne efekte koje kurkumin (jedan od važnijih biološki aktivnih komponenti iz kurkume) ima na molekularnom nivou, zaključeno je da ga treba izolovati, kako bi mogli da ga unesemo u daleko većim količinama, da bi maksimalno pojačali te efekte.
Na ovaj način se postižu efekti koji su na nivou lekova. Zašto? Zato što tako izdvojene i koncentrovane supstance praktično i postaju prirodna sredstva u borbi protiv bolesti. Kada se izoluje jedinstven molekul iz cele jedne namirnice, koji ima veliku bioaktivnost u našem organizmu, i pri tom mu dodate komponente koje ga čine još mnogo iskoristivijim, vi ste se već suviše odvojili od te prirode od koje ste krenuli. Po našem mišljenju, ovo može da ima svoju svrhu, ali je potrebno da suplementacija bilo kojih izolovanih supstanci bude pod kotrolom lekara.
Kada je u pitanju lekovitost, kurkuma pokazuje pozitivna prirodna dejstva protiv bolesti već hiljadama godina i koristi se u medicinske svrhe, ali u svom celovitom stanju. Zato se u prethodnom periodu pojavilo i par studija koja pokazuju da produženo uzimanje samog kurkumina u velikim količinama može da ima i neželjenih efekata, jer su te doze i do 100 puta veće nego što bismo uneli sa našom prirodnom kurkumom.
Dodatno, celovita kurkuma u sebi ima niz drugih biološki aktivnih komponenti (terpinen, askorbinska kiselina, beta-karoten, betasitosterol, campestrol, kamfen,..), koje ispoljavaju svoje benefite na zdravlje, a koji bi izostali u slučaju uzimanja suplementa koji u sebi imaju samo jedan izolovan molekul. Ne smemo da zaboravimo vitamine, minerale, masti, proteine, ugljene hidrate, komponente koje su zajedno sa kurkuminom u jednoj savršenoj harmoniji kakvu samo priroda može da stvori!
Na nama je da to minimalno obradimo (osušimo, pretvorimo u prah i spakujemo u zaštićenoj ambalaži), kako bismo mogli da je konzumiramo, iako ne živimo u Indiji. I onda nam preostaje da je koristimo onako kako su ljudi to radili sa mudrošću stečenom hiljadama godina, a to je, dakle kao celovitu hranu, sa eventualnim dodatkom druge (takođe celovite) hrane – biberom i mastima.
Nastavak uskoro...
