Botaničke karakteristike.
Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmeđa, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Već u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi nepravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i na kraju sjajnocme. Bobe su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma ugodna mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Okus cvetova je gorkast i aromatičan. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni.
Mladi izboji i mladi listovi sabiru se u proljeće, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja.
Primena
Čaj od cvetova bazge koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, hripavca, početne upale pluća,kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatičnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se odstranjuju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i meura, leči vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu.
