„Biljke i pivo ne idu zajedno“! Reče mi travar iz okoline Niša. „Vino može, ali pivo nikako. Zato si naduven“.
Kako da prestanem da pijem pivo?
Nervira me veliki stomak. U stvari, nervira me nepokretnost, naduvenost. Osećaj da sam kao bure. A tek česta ustajanja noću...
Ok. Naučio sam da kad pređem 40. ništa više nije isto, ali kako da ostavim pivo? I nije to samo pivo. To su rituali. Kikiriki. Izlasci. Zvuk pri otvaranju konzerve. Ono blago mantanje kada popiješ jedno `ladno posle napornog dana.
Kako da ostavim pivo? Kuku...
A volim biljke. Oduvek sam više biljojed nego mesojed. Maznem tu i tamo neku pljeku ili dobru jagnjetinu, ali mi to sve teže pada na želudac. Ne mogu da spavam. Sutra sam k`o prebiven. Mozak ne radi isto. I zato imam baštu. Sadim, kopam i brinem o biljkama. Neko voli životinje, a ja volim biljke. Eto.
Godinama postim Gospojinski post. Na vodi i bez ulja. I prija mi. Fino me spusti i smiri. Nekako se posle toga uvek osetim spremnim za početak radne godine.
Da li mogu tako svaki dan?
Jer ako nastavim da ločem pivo i žderem meso i kikiriki biću sve deblji i deblji, i naduveniji i naduveniji. Džaba i pet treninga nedeljno, jer kada dodje vikend upropastim se. U ponedeljak budem ko pečen kesten. Samo što ne eksplodiram.
Moram priznati da me i druženje sa Veganluk devojkama podstaklo na promišljanje. Imaju ozbiljne argumente. I pristup je inovativan. Logičan. I utemeljen u nauci.
Odluka je donešena. Probaću da se skidam na staru foru. Dan po dan. Sat po sat. Najlogičnije je bilo da nastavim posle Gospojine da se isto ponašam. Kad sam već u shoot-u.
Elem, da bi sproveo odluku, morao sam da se dobro pripremim i naoružam strpljenjem.
Ovako je, otprilike, izgledao redosled poteza:
- Nakupiti recepte, kako bi obroci bili kvalitetni i nutritivno bogati
- Maznuti kevi super secka
- „Pozajmiti“ od bivše žene odličan djuser. Ona ga ionako ne koristi.
- Proveriti koncentraciju i fokus kada sam na biljkama
- Šta ako energija pada tokom radnog dana?
- Šta se cirka za vikend?
- Šta ako sve ovo ne radi?
Takodje, jedan od ciljeva je bio da se zadržim u okviru istog budžeta kojeg inače odvajam za hranu i piće.
Klopu sam spremam, tako da sam se samo prešaltao na nove sajtove i „kuvarice“. A tu su i Veganluk saveti. Najteže mi je padalo da osmislim klopu u pokretu. Bitno je da u šteku uvek imam salate i namaze, da ne bi štrvljao džanki ili grisine i keksove.
Da se razumemo...Gricnem i dalje meso, tu i tamo. Volim dobru kobasicu, volim prokelj sa slaninom... Ali je toga sve manje i manje, i više u formi dodatka.
I tako...Posle dva meseca „samo biljaka“ svratio sam do keve na ručak. Pohovala piletinu i bila ruska salata. Ništa spec. Ljudi moji, kako je meni to teško palo!!! Kako sam se mučio da svarim. Tek tad sam skapirao da, u stvari, čitav život mislim da to tako treba. Da živim godinama u zabludi, da kad se najedeš moraš da svariš, mora da ti bude teško... Kakva glupost!!!
Za pad energije sam pripremio peruansku maku. Za svaki slučaj. Ali mi se, potpuno neočekivano, desilo suprotno. Ne da ne pada, nego ne znam šta ću sa viškom. Da poludi čovek. Maku nisam ni pipnuo.
Za piće: Vino. Crno i roze. Lidl ima korektan izbor. A može i dobro domaće. Nisam neki trošadžija i jurim akcije, ali ne mogu baš Ždrepčevu krv i sl. Otprilike 0,75 korektnog vina radi isti posao i košta isto kao i 5 korektnih piva.
I na kraju, odgovor je: Radi!!!
Stomak smanjen. Ne skroz (ostali su mi slatkiši, idemo jedno po jedno), ali značajno. Nema nadutosti. Nema teškog varenja. Nema teških misli. Osećam se laganije. I nema kiseline.
Da rezmiram: Ako hoćete sa piva na vino, tj. da ne budete naduveni, moraćete preko biljaka. Prečice ne postoje. Takvo je bar moje iskustvo.
G
