Tamari sos biošpajz

Taman, ukusom bogat soja sos koji se pravi osamnaestomesečnom fermentacijom zrna soje. On nastaje kao nus-produkt pri proizvodnji sojinog misoa. Čista soja, voda i morska so uz prisustvo mikroorganizama fermentišu 2-3 godine: gusta masa se spušta na dno a uljasta tečnost prepuna enzima, proteina, gvožđa, kalcijuma i natrijuma ostaje na površini. Ona se filtrira i pasterizuje. Tako se dobija tamari soja sos vrhunskog kvaliteta i divnog ukusa. Enzimi koji deluju u procesu fermentacije stvaraju ugodan miris i ukus a uz to omogućavaju sistemu za varenje da lakše razloži skrob, proteine, mlečne šečere i ako izvrši neophodne hemijske procese za što bolju apsorpciju hrane. Rezultat je poboljšana krvna slika i poboljšano opšte stanje organizma. Začini, začini... Bez njih je teško zamisliti svakodnevnu ishranu, jer šta bi indijska jela bila bez karija, meksička hrana bez čilija, a makrobiotika bez tamari i šoju sosa. Začini i ukrasi veoma su važni u uravnoteženju obroka kao celine. Oni daju boju i ulepšavaju, stimulišu ukus i dopuštaju nam slobodu u prilagođavanje svakog jela za sebe. način primene Tamari se koristi pri kuvanju i daje jelu divan slankast ukus koji posebno vole deca. Kako je proces proizvodnje tamarija dugotrajan i skup, proizvod koji se na kraju dobija je koncentrovan i dragocen i pri primeni dovoljno je koristiti male količine. Za razliku od šoju sosa koji deo ukusa duguje alkoholima koji se procesom fermentacije prirodno oslobađaju iz žita, ukus tamari sos potiče iz obilja amino kiselina koje se izdvajaju iz proteina soje. Amino kiseline ne isparavaju kao alkoholi tako da je tamari sos pogodan za sva duža kuvanja. O tradicionalnom načinu proizvodnje Mitoku tamarija Tamari i šoju su posebni sojini umaci nastali fermentacijom soje. Fermentisani prehrambeni proizvodi su namirnice u čijem je sastavu barem jedna komponenta bila podvrgnuta delovanju mikroorganizama. Osim delovanja mikroba u fermentaciju se uključuju i procesi razlaganja tvari. Ukoliko su namirnice ispravne, a kulture za fermentaciju čiste tada su dobijeni proizvodi lako pro avljivi i visokovredni. Fermetacija tamari i šoju sosa traje od jedne do dve godine na normalnoj temperaturi u drvenim bačvama, a vrsta plesni koja se koristi za taj proces je Aspergillus oryzae (ista plesan koristi se i pri dobijanju miso pasta i sakea). Mnogi komercijalni sojini umaci nisu proizvedeni po tradicionalnom receptu, već se dobijaju ubrzanom metodom, bez ikakve fermentacije. Sojini sosovi kompanije Mitoku proizvedeni su izvornom japanskom metodom, prirodno su fermentisali i nemaju hemijskih dodataka. Bogati su proteinima, mineralima i B vitaminima.Ta prirodna metoda dopušta fermentaciju tokom nekoliko dugih meseci u prisustvu milliona mikroorganizama u prirodnom okruženju. S obzirom da je kod takvog proizvoda fermentacija u potpunosti obavljena, nisu mu potrebni nikakvi dodaci ili konzervansi. Takvu prirodnu proizvodnju u svetu je zadržalo još samo nekoliko malih proizvođača.

Soja, voda, morska so, pšenica, alkohol (2%), kodži seme.