Matični sok šumska borovnica 200 ml

Sa oko 300 hektara samonikle borovnice, koja stiže za branje krajem jula i početkom avgusta, Kopaonik predstavlja jedno od većih staništa ovog izuzetno zdravog divljeg voća koje je, nažalost, sve ugroženije neadekvatnim i protivzakonitim načinima branja, takozvanim češljanjem. Bogatstvom u askorbinskoj kiselini ili vitaminu C među svim voćem naših krajeva, ističu se plodovi borovnice. Šećeri iz plodova voća - borovnica, pre svega invertni – glukoza i fruktoza obezbeđuju neophodnu energiju konzumentima – lako se apsorbuju i vare i brzo uklanjaju umor i okrepljuju. U plodovima biljaka borovnica su pored najzastupljenijih organskih kiselina - jabučne, limunske, vinske, ćilibarne, prisutne i aromatične kiseline (benzojeva, salicilna), a prisutne su i razne ciklične kiseline (šikimi, hina i druge). Voćne kiseline imaju značajan doprinos, jer daju voću, a posebno voćnim sokovima prijatan i osvežavajuć ukus i miris. One deluju blago laksativno i diuretično, podstiču crevnu mukozu na kretanje i tako izazivaju bolju peristaltiku creva. Radi toga se voćni sokovi koriste kao sredstava za otklanjanje hroničnih opstipacija. Aromatične materije voća - borovnica - potiču od estara organskih kiselina i alkohola (Sarić, 1989; Mratinić, 2002; Milatović et al., 2011). Na voću su prisutne i voštane materije (na površini nekih plodova), aromatične materije, enzimi, tanini (Kähkönen et al., 2001; Zhao, 2007; Nikolić i Milivojević, 2010; Kasote et al., 2015). Plodovi voća izuzetno su bogati i pigmentima, i to flavonoidima (posebno crvenim i plavim antocijanima) i karotenoidima (žute do narandžaste boje). (Jasmina R. Rajić, Bonani et al., 2006; Milivojević et al., 2011). Zbog velikog prisustva vitamina i minerala, specifičnog hemijskog sastava i lekovitih svojstava, voće, kao i lekovito i aromatčno bilje koristi se od davnina u narodnoj medicini. U farmaceutskoj industriji se koriste i kao sirovine za izdvajanje biljnih lekovitih sastojaka (Kolodziej i Kiderlen, 2005). Fenolna jedinjenja imaju ulogu hvatača slobodnih radikala (hidroksil radikala, hidroperoksidni radikala, superoksid anjon radikala itd.). Oni sprečavaju njihovu oksidaciju, deluju antioksidativno, štiteći od različitih oštećenja ćelijske membrane, enzime i genetski materijal u ljudskom organizmu (Rice-Evans et al., 1997; Shahidi et al., 2015). Zato je neophodno je konstantno unositi antioksidanse kroz hranu, a neki od najbogatijih prirodnih izvora antioksidanasa su sveže voće i voćni sokovi (Fang i Bhandari, 2010), naročito od borovnica. UNIVERZITET U BEOGRADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET - Jasmina R. Rajić - ANTIOKSIDATIVNOST BEZALKOHOLNIH PIĆA NA BAZI VOĆNIH SOKOVA I EKSTRAKATA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA doktorska disertacija Beograd, 2018. Matični sok šumska borovnica sa obronaka Kopaonika i Stare planine. Ovaj sok zadržava sve hranljive materije poreklom iz moćnog supervoća. Sadrži visokovredne fitoelemente, vitamine i minerale, izuzetno je intenzivnog ukusa i povoljno utiče na očuvanje zdravlja i podizanje energije! Nakon branja, voće se pere, zatim presuje i sok se pasterizuje bez filtriranja. Pasterizacija se obavlja samo nekoliko sekundi na 80 stepeni, nakon čega se sok hladi. Matični sok je dakle sok od kvalitetnog voća koje je korišćeno brzo nakon branja, dobijen hladnim presovanjem i pasterizovan bez dodatka vode, šećera i aditiva. Matični sok preporučuje se svima koji prirodnim putem žele da nadoknade zalihe vitamina, minerala i drugih visokovrednih elemenata zaslužnih za uravnoteženo funkcionisanje organizma.

100% ceđena šumska borovnica