Ako je jedini legitimni cilj u životu da pronadjete svrhu i budete srećni, onda je jedini put do toga da najčešće Vi budete Vi.
Gospođu Kseniju Fekete Cvetković sam upoznao 2003 godine. Prepoznali smo se na prvi pogled i divno sarađivali sledeće četiri godine. Za to vreme je bilo mnogo neprospavanih noći, jer se od mene tražio maksimum, posvećenost, dostupnost, iskra, žar. Sve.
I tako je sa Ksenijom, ako si pravi poslovnjak i dasa i hoćeš u kolo, onda daješ sve i dobijaš sve.
Šta je to sve?
Kako je napravila distributersku kompaniju koja je dugo bila među top 10 u Srbiji i koja postoji već 30 godina?
U ovom intervjuuu shvatićete zašto su Pez, Chupa chups, Fishermans friend i mnogi drugi proizvodjaci izabrali baš nju i njenu kompaniju za saradnike svih ovih godina. Jer isti se istom raduje.
Napominjem da ni u, ovom, drugom delu intervjua ne pričamo dosadne priče poslu, već besedimo o onome što prethodi i šta ishodi. O mehanizmima, zadovoljstvu i potrazi za svetim gralom.
- U prethodnih devet meseci sam promenio ishranu i dobrim delom način života. I osećam se drugačije. Lakše. I razumem o čemu pričate, ali iz ugla početnika u takvom delanju. Ali da bi imali zdrave misli, naša duša, naše jezero, mora biti čisto. Kako se to jezero čisti? Odakle izlaze te vibracije? Moraju da postoje neki preduslovi...
Svako to nalazi na svoj način. Autentično. Neko kroz veru u Boga i molitvu, a neko kroz meditaciju. Neko kroz sport, pecanje, mirovanje misli... Morate dati sebi vremena u toku dana, svakog dana, da uradite nešto za sebe. Da volite sebe pre svega. Da uradite nešto za sebe u fizičkom i duhovnom smislu. Jer telo je hram. Moramo ga čuvati da bi se moglo zdravo kretati i podržati nas unutarnji svet.
Onda šta unosiš u sebe od hrane, jer uopšte nije svejedno šta unosiš u sebe i kad unosiš.
Treće. Kakve misli unosiš u sebe? Koliko negativnih, koliko pozitivnih? Probaj da izmeriš koliko si puta tokom dana rekao nekome nešto ružno? Negativno. Sebi nešto ružno? Negativno... Za posao isto ... Znači ti se kljukaš negativnim mentalnim hranama. I sve to negde moraš da svariš. I to mentalno variš kroz tihovanje ili kakogod ga zvali. Nažalost, živimo u nezdravom okruženju i ne možemo da biramo vazduh koji dišemo, ali možemo da biramo hranu i hajde bar na to da obratimo pažnju. Ali je najbitnije da mentalno sebi kažemo da je to što jedemo u redu. Da nas ne grize savest i ne more strahovi...Tipa: Jao prejeo sam se, šta ću sad? Ili, zašto sam to pojeo? Drugo, potrudio sam se najbolje što mogu u datom trenutku. Probao sam da nađem neku zdravu hranu. Ne jedem kojekakve glupetarije koje znam da su nezdrave za moj život. Otišao sam kod nekog lekara. Ustanovio sam da imam te i te manjkavosti pa ću s tim u vezi da se pozabavim. Ali i da razmišljaš u glavi da ne prihvataš nikakve bolesti koje napadaju tvoje telo i tvoj um. Ja duboko verujem da će se moj organizam izboriti. Ta vera, isto kao u poslu i svemu, je vera da ću biti zdrava i da ću pronaći način. A onda opet obratite pažnju na crvenu boju. Fokus. Akcija... Koja je to hrana koja meni smeta i ne smeta? Koji su to suplemeneti koji bi bili možda dobri da ih ja upotrebim a da ne budem od njih zavisna? Kako ja to da živim da budem što više u prirodi i da odem na neki izlet? Kako da šetam što više? Kako da pojim svoje oči i dušu i telo sa nečim što je meni u redu, sa čim se najbolje prirodno harmonizujem.
- Sećam se...Kad sam došao kod Vas kući prvi put, pre mnogo godina, sačekao me trenirani vučjak na vratima. Onda je tu bila mala iguana, papagaji, ribice. A okolo, u kući, je bila jedna prašumica. Bašta sa izuzetnim cvećem. Meni je to izgledalo potpuno fenomenalno. Kakav dodir sa prirodom! Tako je i dalje?
Tako je i dalje i tako će uvek biti. S tim što sad imam i odgajivačnicu pasa, pa imam i mace... I još mnogo različitih životinja i ptica.
Mi smo jedinka koja je okružena svetom oko nas. Prvo smo okruženi najbliskijima, pa prirodom živom i neživom, pa planetama i zvezdama. Pa univerzumom i božanstvima...
Što kažu: „Bog je prvo stvorio muškarca pa mu stvorio ženu, pa mu je dao mogućnost da ima porodicu“. Pa je ta porodica morala negde da se uključi da bi opstala i morala je da ima saživot sa svime okolo, a to je priroda i univerzum. I moramo biti u harmoniji sa svim tim.
Imamo uzajamnu energiju i sa životinjom i sa biljkom i sa svim onim što ti priroda daje jer živimo kao jedinka u u svetu oko sebe stvarajući i primajući dobru ili lošu energiju. Od nas zavisi, a sve je energija...
- To je čista energija. Od životinje ne možeš da dobiješ negativnu energiju.
Ezoteristi kažu: Bog ti je dao psa da te voli kako majka voli, bezuslovno, prosto jer si njen. I mačku da te voli kao otac što voli, nametavši uz svoje prezime i svoje, usvojene, vrednosti...
- Nisam to čuo dosad, ali ok (smeh).
Jer mačka kaže: Nećeš da funkcionišeš u nekom saživotu sa mnom, a ja biram da budem sa tobom, jer mogu da ulovim miša i bez tebe i ne moraš da me hraniš? I ja biram da ću da budem sa tobom i da predem i da svojom vibracijom predenja lečim i sebe i tebe. Ali samo ako me prihvataš sa ljubavlju i pažnjom. Ako me zanemaruješ, odoh u neku drugu porodicu u kojoj ću da predem. Tako i otac. Nećeš njegove vrednosti i hoćeš da ga brukaš po životu i da mu praviš haos... Dobiješ najčešće odsustvo podrške za dalje!
Majka neće nestati. Ona kaže: Ja te rodila i moj si bezuslovno... Tako i pas voli.
- Ja sam onda više pas.
Druga stvar je što sa saznanjem i svešću i muškarci razvijaju tu bezuslovnu ljubav ne samo prema deci, već i prema drugim ljubavima u životu. Da se razumemo govorim o prototipovima.
- Iskreno, mene nervira svo to uporedjivanje između žena i muškaraca. Kao da merimo slonove i mrave. Meni bi bilo potpuno bezveze da čitav ovaj intervju najavim kao Intervju sa uspešnom ženom. Kao da je to neka poseban kuriozitet neka ženska posebnost, egzemplar...pa joj treba davati dodatni publicitet.
Ma nije to bitno. Polovi... Normalno je da postoje jači i slabiji ljudi. Kao ličnosti i to nema nikakve veze sa polom. Međutim ima neke veze sa energijama. I nije Bog bezidejno, ni slučajno stvorio i muškarca i ženu. Meni je potpuno strano kada žena pokušava da ne bude žena... Ja se u svom ženskom obličju i ulozi sjajno osećam.
- E o tome pričam. To ne mogu da ukapiram. Zašto neke žene pokušavaju da liče na muškarce? Da se mere i takmiče?
Sve je energija. Ja smatram da muška i ženska energija zajedno porađaju najbolje rezultate. Kao što radjaju dete, tako i stvaraju i druge uspešnosti. Pa i u nama samima imamo i mušku i žensku energiju. Neko to zove jin i jang, neko leva i desna hemisfera mozga, a neko imaginacija i racionalnost. I muškarcu je dato da ima više tu racionalnu energiju a ženi da više ima tu emotivnu, maštarsku. I jedno bez drugog ne mogu. Za kreaciju su potrebne obe vrednosti i sposobnosti...I zaista spoj muškarca i žene je najprirodnija stvar u bilo čemu. Pa čak i u homoseksualnim odnosima neko nosi više mušku, a neko više žensku energiju.
Ja kao žena nisam nikada bežala od toga i volela sam da u timu imam i jedne i druge. Jer svako donosi neku različitost za opštu dobrobit. I kada su me pitali oko uloge muškarca u mom radu, u razgovoru povodom nagrade Žena zmaj, odgovorila sam da nikada ne bih uspela da se nisam oslanjala na vredne muške članove tima koji su stvarali našu kompaniju i sa kojima sam uspeh gradila ne iz pozicije: Vidi ja sam boss i biće kako ja kažem. Nego ’ajmo brainstorming (razmena ideja), i baš je divno što smo različiti. I baš je divno što jedan član misli potpuno kreativno uz super ideju, dok drugi preispituje i koči, treći se već spremno zatrčava u rad i vuče, a četvrti razmislja strateški kako najbolje da postavi sistem. O tome je Adižes mnogo govorio. Koliko je važno da u jednoj firmi postoji bar najmanje 4 tipa različitih menadžera, naravno nevezano od pola... Uvek ima neki maštar kod kojeg može sve i koji već sutra ne zna šta je hteo juče. Onda imamo radilicu koji bi to da počne da radi dok ne naiđe na trećeg koji kaže: ’ajmo plan, ’ajmo strukturu. Da bi završili na četvrtom koji to sve sumnjičavo preispituje. Sve je dobro da se stavi na tas.
- I mi u životu kružimo od jedne do druge uloge. U zavisnosti od okruženja. Ne moraš uvek da budeš isti.
Tako je. I treba dopustiti sebi da menjamo uloge .
- Mislim da je to ključna stvar za napredovanje u poslu i u zivotu. Tj. da možeš da se prilagodimo situaciji ili atmosferi tima. Sve je u zivotu promenjivo i na to se treba navići.
- U firmi u kojoj vodim prodaju i marketing, ne mogu da vidim dalje i da budem brži od čoveka koji je vodi. Prosto je takav čovek. Dok je u prethodnoj firmi na poslednjem sastanku vlasnik izrazio neku vrstu zadovoljstva mojim odlaskom posle tri godine, jer kako je on rekao: Ne moraju da trče više za loptom koju šutiram. Prosto je njegov tempo bio drugačiji. A sad radim kod čoveka koji, ne da šutira loptu, nego je svakog sata izbacuje iz topa. I prosto sam zauzeo neku drugu poziciju. Prešao sam sa pozicije 1 (euforija) na poziciju 2 (struktura). A ta pozicija 1... to me pratilo čitav život. Ta očekivanja. Budi najbolji bez pogovora.
To su ti programi koje mi dobijemo kroz razne uticaje od malena... i onda nas to primorava da ne budemo autentični. Da budemo MI. Pitate li se ponekad šta je uopšte vaša svrha u životu? Zašto ste na ovoj planeti? Šta je vaš cilj? I kako do tog cilja doći.
Ako je jedini legitimni cilj u životu da budete srećni, onda je jedini put do toga da pratite svoje unutrasnje biće i budete ono što zaista pronadjete da zapravo jeste. Autentični Vi. A način do te autentičnosti se menja kroz život.
- To sam hteo da kažem. Autentični u tom trenutku.
Niste isti kao Goran tinejdžer, Goran otac ili Goran kao poslovni čovek. I to u različitim periodima. Nekada igrate različite uloge i te uloge su prosto potrebne da bi se svi vaši potencijali iskazali i isproveravali. Jer vi sebe kroz sve razne kombinacije ispitujete. A pre svega ispitujete: Jesam li to ja? Ako ste vi sa sobom ok, onda je to uloga u kojoj želite da budete u tom trenutku na putu istraživanja i dolaska do svrhe postojanja i sreće.
Ja sam negde shvatila da se dobro osećam kad sam od koristi drugima. što bi rekli Englezi: When I serve. Kad pomažem. Bilo kome, bilo kako. Tad sam ja, JA... Tada imam pojačanu energiju, snagu, radost...
Mislim da što više pomažete i što ste više radosni i zahvalni, to vam se putevi ka istinskom zadovoljstvu čini mi se, nekako lakše otvaraju. To ne znači da ćete imati više para ili imati bolji stan. Ne. Bićete mirniji u duši i samim tim bićete ispunjeniji i srećniji.
....Uskoro nastavak...
