...Tako su me bar učili po svadbama na Kosmaju. Ples sa šumom i detetom u sebi... Moravac i ostala kolca.
Korak nazad je ključan momenat u razvoju. Kibernetski govoreći, ako nisi dobio potvrdu da si dobro skrenuo (krenuo), pa gde guraš ko sivonja?
U današnje vreme, malo ko čeka potvrdu, a još manje ljudi se oslanja na osluškivanje. Na sinhonicitet. Nego udri... Na silu. Sreća moja, pa sam naje..o par puta u životu te se zaustavio u poslednjem momentu. I hteo ne hteo, morao sam da počnem da osluškujem. I hvatam. I shvatam.
Poslednjih 10 godina sam u industriji zdravije hrane. I tu mi je udobno, razumljivo, interesantno. Sjajni projekti zdravobilje, bmp nutrio i slavuj su iza mene. A naturehub je uvek aktuelan.
Međutim, uvek je nešto nedostajalo. To nije bila ni potreba za samodokazivanjem, ni za samoostvarivanjem. To sam završio u prošlom životu... Nedostajalo je prihvatanje pojedinih ideja. Uvek je nešto falilo...Još malkice.
I naravno. Rešenje je bilo prosto. Pošto druge nisam mogao da menjam, pokušao sam da utičem na odnose i da pokušam sebe da promenim. Da budem razumljiviji, precizniji...drugačiji. I da se više i bolje potrudim da me razumedu.
Korak nazad Nikoliću.
...
I evo me. Drugo godina Psihologije na Akademiji za humani razvoj počinje 08. oktobra.
Čuj korak nazad... 3000 koraka... Ali vrede. Svaku paru. I baš sam srećan. Ne zato što sam napokon „ispravno skrenuo ka Albukerkiju“, već zato što sam okružen i dobrim, baš dobrim, profanima od kojih mogu da uhvatim i zanat i logiku. I drugo, što nisam jedini koji se vratio da završi „nedovršeno“. Opasna ekipa na faksu. Sve klikeraši i mudrice. I to uglavnom žene, majke, kraljice.
...
Sinhronicitet šljaka. Novi projekti iz sfera zdravijeg života, well beeinga i celovite bilje ishrane se uveliko postavljaju. Samo što nisu.
...
Kažu ovi moji sa Kosmaja: „Pa ti si skrenuo. Gde ćeš pod stare dane na faks?“
Jesam, rekoh. Napokon sam skrenuo... gde treba.
